| |
Joe Lovano Nonet/Anat Cohen Quartet
Kolarac
Red Snapper
Dom omladine
31. Oktobar 2009.
25. Belgrade Jazz Festival
|
01. novembar 2009.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Treće festivalske večeri glavni program pod nazivom Generations predstavio je Joe Lovana i Anat Cohen, dok je glavna zvezda ponoćnog programa bio sastav Red Snapper.
Joe Lovano nonet (znači ima ih devet u sastavu, za one koji to ne znaju!) predstavio se vrlo energičnom i raskošnom svirkom u sastavu: Joe Lovano-tenor saksofon, Steve Slagle-alt saksofon, Ralph Lalama-tenor saksofon, Gary Smulyan-bariton saksofon, Barry Ries-truba, Larry Farrell-trombon, James Wiedman-klavir, Cameron Brown-kontrabas i Lewis Nash-bubnjevi.
Joe Lovano možda nije inovator ali u žanru jazz muzike predstavlja pravog giganta. Ovenčan je silnim nagradama od strane časopisa Downbeat, kao i jazz muzičkih kritičara, poseduje jedan Grammy, a što se tiče diskografskih izdanja snimio je preko dvadesetak albuma različitih formata i interesovanja. Smatraju ga za jednog od najvećih jazz muzičara današnjice.
Tu snagu i izražajnost pokazao je na koncertu na Kolarcu, gde je suptilno komandovao osmoricom muzičara, dopuštajući svima da se u određenim momentima pokažu u svojoj virtuoznosti, ali ne gubeći celinu i pun zvuk sastava.
Iako mu je leva ruka bila u gipsu (što je on skrivao košuljom), to ga nije omelo da izvede zajedno sa bendom delove obimnijih dela kao što su: ”Streams Of Expression” i “Birth of the Cool Suite” kao i čuvenu kompoziciju “Aisha”.
Brzometna svirka Lovana i njegovog benda nije išla nauštrb ni ekspresivnosti, melodioznosti, preciznosti ni lepote muziciranja, što je publika znala da ceni
nagradilvši ih dugotrajnim aplauzom za sve ono što pružili te večeri.
Nakon Joea Lovana, nastupila je mlada i šarmantna Anat Cohen sa svojim kvartetom koga su pored nje činili Jason Lindner-klavir, Joe Martin-bas i Daniel Freedman-bubnjevi.
Anat ne samo što je lepa i pametna, pokazala je svoje izvrsno muzičko umeće povevši nas na muzičko putovanje u kojem je bilo uticaja Brazila, Kube, jevrejske muzike i naravno jazza.
Rođena u Izraelu, od 1996. živi i radi u SAD. Prvenstveno saksofonistkinja, ohrabrena ovladala je i klarinetom koji je nadahnuto svirala tokom celog koncerta na Kolarcu.
Ti muzički i ritmični i lirski pasaži su deo njene muzike a u svom triju je našla prave saradnike, posebno u pijanisti Jason Lindneru (s kojim i nastupa u drugim postavkama) i bubnjaru Danielu Freedmanu (koji je imao jedan vrlo, vrlo efektan solo!)
Svirajući kompozicije “La Casa del Llano”, ”Hufim” (Seashores, izraealska kompozicija iz 1950’ tih godina), “The Roses Do Not Speak” (brazilska kompozicija) i Anat je pokazala sav raskoš svog talenta, predivnu boju klarineta i zavidnu ritmičnost i melodičnost.
Poslednja kompozicija “Washington Square Park” (njena kompozicija!) je predstavlja u najmelodičnijem svetlu, a klaviristu i bubnjara u impresivnoj svirci. I publika je držeći ritam, pljeskala i učestvovala u izvođenju ovog dela.
Sve u svemu jedno divno iskustvo.
Ponoćni koncert u Domu Omladine pripao je jednoj grupi koja sa jazzom ima manje veze ali svojim eksperimentisanjem sa zvukom, muzičkom postavkom i silinom energije, s pravom zaslužuje ovo mesto.
Kao pioniri sinteze akustičnih i elelektronskih zvukova, grupa Red Snapper je naprosto oduvala Dom Omladine oduševivši sve prisutne.
Kompozicijama kao što su “Pigs”,”Red Snapper”,”Wanga”, “Liveboat”, ”Offbalance”, ”Fat Roller”, “Mountain”, “Clam“, “Lagos”, “You need some sleep Joe”,”Brickred” i "Flush” grupa je dovela publiku do ekstaze. U sastavu David Ayers-gitara, Ali Friend-kontrabas, Richard Thair-bubnjevi i mlađani Tom Challenger-saksofon i klarinet, Red Snapper su svojom visokooktanskom ali i inventivnom svirkom pokazali da su sve ove godine ostali i dalje pioniri eksperimenta .
Na bis su raspamećenoj publici izveli pesme “Wesley” i “Suckerpunch” i izuzetno zadovoljni napustili binu.
Šta reći za posetioce - oni su želeli još i još i još!!!
fotografije sa koncerta
tekst - slobodan vlaketiĆ
fotografije - nebojŠa miĆkoviĆ
|
|
|
|
